Oduvek je lov na divlju svinju bio nešto izuzetno i izazovno, pa i
danas, kad je ona znatno rasprostranjena u brojnim lovištima na našim
prostorima.
Zato i sve više lovaca pokazuje interes da lovi ovu atraktivnu vrstu divljači, čije se brojno stanje iz godine u godinu povećava.
Tome, pored ostalog, doprinosi i to što je divlja svinja "svaštojed" i ima širok radijus kretanja, u potrazi za hranom. Uz sve to, ima i dobre instinkte samoočuvanja, pa je za njen lov potrebno i dobro iskustvo.
Ukoliko lovac želi da bude uspešan, neophodno je i da dobro poznaje ponašanje divljih svinja i njihove navike.
Ona spada u izuzetno inteligentne, oprezne i lukave životinje koje, zahvaljujući dobro razvijenim čulima njuha i sluha, lako otkrivaju opasnost što je njihova prednost u odnosu na lovca.
Visoke čeke
Jedan od načina da se odstreli divlja svinja je lov čekanjem, koji je veoma uzbudljiv. Reč je o lovu sa visokih čeka koji se naročito praktikuje tokom letnjih meseci. U odnosu na čekanje sa zemlje, daje određene prednosti lovcima - pre svega, omogućuje dobru preglednost terena.
Divljim svinjama daleko je teže da osete lovca. Uz to, ovaj način lova je bezbedniji i po same lovce, jer su poznati brojni slučajevi težih ranjavanja i pogibija lovaca prilikom čekanja divljih svinja na zemlji.
Da bi se izbegli nesrećni slučajevi, važno je sprovođenje neophodnih mera bezbednosti i pravila ponašanja svih učesnika lova. Lovac ne sme da puca dok nije siguran u šta gađa, i ne sme da ugrozi nečiju bezbednost.
Za uspešan lov divljih svinja čekanjem neophodan je niz određenih preduslova. Pre početka lova, lovci moraju da obiđu teren i da čitanjem tragova utvrde mesta koja ova vrsta divljači najčešće posećuje.
Tu treba i da postave mesta za doček. Visoke ili prenosive čeke treba da budu postavljene na najboljim mestima, odnosno onim koja divlje svinje posećuju radi ishrane, zatim u blizini kaljužišta i glavnih staza divljači.
Pravo vreme
Divlje svinje izlaze u sumrak i svitanje, a veoma uspešno mogu da se love i u noćima sa jakom mesečinom, jer su tada tokom cele noći aktivne. Zato su svetle noći, pri punoj mesečini i bez vetra, najpogodnije za lov čekanjem.
Lovci najveće šanse za odstrel imaju u večernjim satima, kad je aktivnost divljih svinja izraženija, odnosno kad kreću u potragu za hranom. Lov može da bude izuzetno uspešan i u ranim jurarnjim satima, kad se crna divljač vraća u šumske i ritske komplekse, gde se tokom dana odmara.
Lovac koji lovi ovim načinom lova, mora da bude potpuno miran i tih na čeki, jer i najmanja greška, neznanje ili nepažnja mogu da ga odaju i tako upropaste lov. I dolazak na čeku mora da bude pravovremen i tih, uz vođenje računa da se ne preseku staze kojima se očekuje dolazak divljači. Poželjno je i da se dođe uz vetar.
Od velikog je značaja i da čeka bude udobna, da se ne klima i ne škripi. U blizini čeke lovac ne treba ni da obavlja fiziološke potrebe. Podrazumeva se da pre polaska u takav lov ne upotrebljava parfeme i da u okolini čeke ne baca opuške cigareta.
Mere opreza
Pošto divlja svinja izuzetno vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, lovcu nije lako da je nadmudri. To se prvenstveno odnosi na zrele veprove, tzv. samce, koji žive usamljeno, i u najgušćim i najnepristupačnijim delovima lovišta.
Njihova životna aktivnost odvija se pod okriljem noći, a staze kojima prolaze uvek vode kroz najveće gustiše. Mesta prelaza uglavnom su kratka, a veprovi, pre nego što izađu na njih, uvek zastanu na ivici gustiša gde, koristeći čula sluha i njuha, proveravaju da li je prelazak bezbedan.
Ukoliko se nalaze u blizini krda, uglavnom izlaze poslednji, tako da ih je veoma teško odstreliti. Imajući u vidu činjenicu, da se divljač pojavi i posle nekoliko sati upornog čekanja, od lovca se očekuje velika doza strpljenja i upornosti.
Iskusniji lovci znaju da precizni pogoci u predelu glave, vrata i kičme momentalno obaraju divljač na mestu nastrela, koja "pada u vatri". Međutim, često se dešava da divljač bude samo ranjena, tako da je neophodno da se krene u potragu za njom.
Pre toga neophodno je da lovac, odmah posle pucnja, prati i pokuša da odredi pravac u kom se divljač uputila. Neophodno je i da obeleži mesto nastrela i pokuša da pronađe tragove krvi, dlake ili tkiva ranjene svinje. Pri tom, treba imati u vidu da ranjena divlja svinja (naročito vepar), može da bude veoma agresivna i da predstavlja veliku opasnost po lovca.
Upravo zato, od velikog je značaja da lovac u potragu nikada ne ide sam, bez iskusnih kolega i lovačkih pasa obučenih za rad na krvnom tragu. Činjenica je da bez dobro obučenog lovačkog psa-krvoslednika potraga može da bude naporna, neizvesna i često bez rezultata, jer je teško pronaći renjenu ili već uginulu divljač. Treba imati na umu da svaka ranjena i nepronađena krupna divljač predstavlja veliku štetu i gubitak, ne samo za lovište, nego i za lovca.
Zato je i poželjno da korisnik lovišta ima dobro obučene i iskusne lovačke pse-krvoslednike. A što se potrage tiče, ona treba da bude lagana i oprezna. Čim se pronađe ranjena divljač, u pogodnom trenutku neophodno je uputiti hitac samilosti, i to sa bezbedne distance.
Zato i sve više lovaca pokazuje interes da lovi ovu atraktivnu vrstu divljači, čije se brojno stanje iz godine u godinu povećava.
Tome, pored ostalog, doprinosi i to što je divlja svinja "svaštojed" i ima širok radijus kretanja, u potrazi za hranom. Uz sve to, ima i dobre instinkte samoočuvanja, pa je za njen lov potrebno i dobro iskustvo.
Ukoliko lovac želi da bude uspešan, neophodno je i da dobro poznaje ponašanje divljih svinja i njihove navike.
Ona spada u izuzetno inteligentne, oprezne i lukave životinje koje, zahvaljujući dobro razvijenim čulima njuha i sluha, lako otkrivaju opasnost što je njihova prednost u odnosu na lovca.
Visoke čeke
Jedan od načina da se odstreli divlja svinja je lov čekanjem, koji je veoma uzbudljiv. Reč je o lovu sa visokih čeka koji se naročito praktikuje tokom letnjih meseci. U odnosu na čekanje sa zemlje, daje određene prednosti lovcima - pre svega, omogućuje dobru preglednost terena.
Divljim svinjama daleko je teže da osete lovca. Uz to, ovaj način lova je bezbedniji i po same lovce, jer su poznati brojni slučajevi težih ranjavanja i pogibija lovaca prilikom čekanja divljih svinja na zemlji.
Da bi se izbegli nesrećni slučajevi, važno je sprovođenje neophodnih mera bezbednosti i pravila ponašanja svih učesnika lova. Lovac ne sme da puca dok nije siguran u šta gađa, i ne sme da ugrozi nečiju bezbednost.
Za uspešan lov divljih svinja čekanjem neophodan je niz određenih preduslova. Pre početka lova, lovci moraju da obiđu teren i da čitanjem tragova utvrde mesta koja ova vrsta divljači najčešće posećuje.
Tu treba i da postave mesta za doček. Visoke ili prenosive čeke treba da budu postavljene na najboljim mestima, odnosno onim koja divlje svinje posećuju radi ishrane, zatim u blizini kaljužišta i glavnih staza divljači.
Pravo vreme
Divlje svinje izlaze u sumrak i svitanje, a veoma uspešno mogu da se love i u noćima sa jakom mesečinom, jer su tada tokom cele noći aktivne. Zato su svetle noći, pri punoj mesečini i bez vetra, najpogodnije za lov čekanjem.
Lovci najveće šanse za odstrel imaju u večernjim satima, kad je aktivnost divljih svinja izraženija, odnosno kad kreću u potragu za hranom. Lov može da bude izuzetno uspešan i u ranim jurarnjim satima, kad se crna divljač vraća u šumske i ritske komplekse, gde se tokom dana odmara.
Lovac koji lovi ovim načinom lova, mora da bude potpuno miran i tih na čeki, jer i najmanja greška, neznanje ili nepažnja mogu da ga odaju i tako upropaste lov. I dolazak na čeku mora da bude pravovremen i tih, uz vođenje računa da se ne preseku staze kojima se očekuje dolazak divljači. Poželjno je i da se dođe uz vetar.
Od velikog je značaja i da čeka bude udobna, da se ne klima i ne škripi. U blizini čeke lovac ne treba ni da obavlja fiziološke potrebe. Podrazumeva se da pre polaska u takav lov ne upotrebljava parfeme i da u okolini čeke ne baca opuške cigareta.
Mere opreza
Pošto divlja svinja izuzetno vodi računa o sopstvenoj bezbednosti, lovcu nije lako da je nadmudri. To se prvenstveno odnosi na zrele veprove, tzv. samce, koji žive usamljeno, i u najgušćim i najnepristupačnijim delovima lovišta.
Njihova životna aktivnost odvija se pod okriljem noći, a staze kojima prolaze uvek vode kroz najveće gustiše. Mesta prelaza uglavnom su kratka, a veprovi, pre nego što izađu na njih, uvek zastanu na ivici gustiša gde, koristeći čula sluha i njuha, proveravaju da li je prelazak bezbedan.
Ukoliko se nalaze u blizini krda, uglavnom izlaze poslednji, tako da ih je veoma teško odstreliti. Imajući u vidu činjenicu, da se divljač pojavi i posle nekoliko sati upornog čekanja, od lovca se očekuje velika doza strpljenja i upornosti.
Iskusniji lovci znaju da precizni pogoci u predelu glave, vrata i kičme momentalno obaraju divljač na mestu nastrela, koja "pada u vatri". Međutim, često se dešava da divljač bude samo ranjena, tako da je neophodno da se krene u potragu za njom.
Pre toga neophodno je da lovac, odmah posle pucnja, prati i pokuša da odredi pravac u kom se divljač uputila. Neophodno je i da obeleži mesto nastrela i pokuša da pronađe tragove krvi, dlake ili tkiva ranjene svinje. Pri tom, treba imati u vidu da ranjena divlja svinja (naročito vepar), može da bude veoma agresivna i da predstavlja veliku opasnost po lovca.
Upravo zato, od velikog je značaja da lovac u potragu nikada ne ide sam, bez iskusnih kolega i lovačkih pasa obučenih za rad na krvnom tragu. Činjenica je da bez dobro obučenog lovačkog psa-krvoslednika potraga može da bude naporna, neizvesna i često bez rezultata, jer je teško pronaći renjenu ili već uginulu divljač. Treba imati na umu da svaka ranjena i nepronađena krupna divljač predstavlja veliku štetu i gubitak, ne samo za lovište, nego i za lovca.
Zato je i poželjno da korisnik lovišta ima dobro obučene i iskusne lovačke pse-krvoslednike. A što se potrage tiče, ona treba da bude lagana i oprezna. Čim se pronađe ranjena divljač, u pogodnom trenutku neophodno je uputiti hitac samilosti, i to sa bezbedne distance.
Нема коментара:
Постави коментар